In memoriam

Др Мирослав Оцокољић, научни саветник Географског института „Јован Цвијић“ САНУ, у пензији, преминуо је 20 јануара 2011. године. Све што би се о њему рекло сувише је мало, јер он је био, пре свега, изузетно добар човек, па онда све остало.

Рођен је 23. октобра 1935. године у селу Лиса, општина Ивањица, од оца Славомира и мајке Љубинке. Основну школу похађао је у периоду 1942–1946 године у селу Луке, да би 1946. године уписао нижу гимназију у Ивањици где завршава малу матуру 1949. године. Средњу хидрометеоролошку школу завршио је у Београду 1954. године, да би се као техничар запослио у Републичком хидрометеоролошком заводу Србије почев од 1955. године. Наставља даље школовање уз рад тако што исте године уписује тадашњи Природно-математички факултет, групу за географију, да би дипломирао у априлу 1961. године са темом дипломског рада под насловом „Климатографска скица Космета“.

Као дипломирани географ, сада у звању стручни сарадник, Мирослав ради у Заводу и наставља даље стручно усавршавање кроз похађање више курсева у земљи или иностранству, углавном из области хидрологије. Све то није било довољно за Мирослављеве стручне и научне потенцијале па је 1968. године уписао, уз рад, последипломске студије на Одсеку за географију некадашњег Природно-математичког факултета, на смеру Хидрологија река. Степен магистра географских наука стиче у априлу 1971. године, одбранивши магистарски рад под насловом: „О односу између површинског и подземног отицаја у сливу Западне Мораве“. Године 1973. Мирослав са успехом завршава и шестомесечни међународни последипломски курс из хидрологије у Падови, у Италији.

Мирослав пријављује 1984. године докторску дисертацију „Висинско зонирање вода у сливу Велике Мораве и неки аспекти њихове заштите“ коју је успешно одбранио 10. октобра 1986. године на Природно-математичком факултету и тиме стекао научни степен и титулу доктора географских наука.

У Републичком хидрометеоролошком заводу Србије Мирослав је радио око 20 година на дужности шефа Одсека за хидролошке студије и катастар вода, а касније Одсека за огледне сливове. Радио је највише на пословима и проблемима водног биланса и речних режима. Обрађивао је водни биланс сливова, речне режиме, хидролошке прогнозе, хидролошко картирање, као и режим речних наноса. Самостално, или тимски, радио је на изради 46 стручних радова – студија, елабората и сличних, за потребе водопривредне праксе. Радови се односе на хидролошке студије река Саве, Колубаре, Нишаве, Белог Дрима, Ибра, Топлице, Јасенице, Јерме, Височице, Драговиштице и већи број других мањих, хидролошки неизучених река. Радећи у Заводу објавио је велики број стручних и научних радова (21 рад је публикован у тада познатим часописима или зборницима, на матерњем или страном језику). Већина објављених радова односи се на проблематику из хидрологије, али делом и из климатологије и заштите животне средине. Његови радови углавном садрже поглавља која се односе на изучавање речних режима, водни биланс, климу речних сливова, хидролошке прогнозе, режим суспендованог наноса, отицај, велике и мале воде, одређивање отицаја на хидролошки неизученим сливовима, вероватноћу хидролошких екстрема, анализу вероватноће и интензитета падавина, израду хидролошких и климатских карата итд.

Из периода који се односи на крај 80-тих година посебно су запажена три значајна пројекта у којима је Мирослав ангажован. Пројекат под називом „Физичко-географске, климатске и хидролошке одлике подручја будућег заобилазног аутопута око Београда“ односио се на обраду хидролошко-климатских елемената који су у вези са изградњом и експлоатацијом будућег аутопута. Пројекат је израђен, заједно са др Верком Јовановић, у форми научне монографије за потребе Географског института „Јован Цвијић“ САНУ, а излаган је на међународном скупу 1987. године поводом прославе 100-годишњице Метеоролошке опсерваторије у Београду. Други пројекат односио се такође на ангажовање од Географског института „Јован Цвијић“ САНУ, где је Мирослав један од учесника, на обради природних основа у вези са израдом просторног плана Општине Штрпце. У трећем пројекту под насловом „Хидролошки ресурси региона Краљево као услов за развој пољопривредне производње“ Мирослав је такође учесник, ангажован од стране Научне заједнице региона Краљево. Током рада у Заводу, објавио је и 2 монографије. Прва, у којој је Мирослав један од аутора, носи назив „Хидролошке анализе малих и средњих вода на хидролошки неизученим сливовима“, а објављена је од стране Југословенског друштва за хидрологију 1985. године. Монографија садржи 21 поглавље кроз која се разрађују методе за одређивање просечног отицаја, годишњих протицаја за дужи период, методе за одрђивање функције распопделе, као и методе за прорачун унутар годишње расподеле отицања. Друга монографија под називом „Висинско зонирање вода у сливу Велике Мораве и неки аспекти њихове заштите“ представља скраћену верзију Оцокољићеве докторске дисертације. У њој се разматра распоред вода по висинским зонама који се упоређује са висинским распоредом загађивача и констатује прва класа квалитета за све воде изнад 600 метара надморске висине. У Заводу је стекао, тада највише постојеће, стручно звање самосталног саветника.

У септембру 1990. године, по расписаном конкурсу, др Мирослав Оцокољић примљен је у стални радни однос на Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ. У Институту је радио на пословима и задацима из области хидрологије и климатологије. Распоређен је на дужност руководиоца Одељења за физичку географију и добио научно звање виши научни сарадник. У Институту Мирослав објављује више научних радова, као и научну монографију под називом „Цикличност сушних и водних периода у Србији“, која ја као попсебно издање Географског института „Јован Цвијић“ САНУ објављена 1994. године. У овој изузетно значајној монографији, применом статистичких метода, приказани су резултати проучавања сушних и водних периода на Дунаву и осталим већим рекама у Србији као што су Тиса, Сава, Дрина, Лим, Велика Морава, Западна Морава, Ибар, Нишава и Црница. Цикличност је проучена применом најсавременијих метода које се примењују у свету, а резултат је био и прогноза сушних и влажних периода у наредном периоду. Ова монографија је фундаментално дело из хидрологије копнених вода. Монографију је Комисија, која је прегледала научне радове др Оцокољића приликом његовог избора у више научно звање, описала да се „својим резултатима увршћује међу најбоље научне студије, објављене за последњих 50 година“. У највише научно звање, научни саветник, др Мирослав Оцокољић изабран је крајем 1994. године на предлог Научног већа Географског института „Јован Цвијић“ САНУ.

Радећи на географском институту „Јован Цвијић“ САНУ Мирослав Оцокољић објављује више од 30 запажених научних радова у којима обрађује изузетно значајну проблематику искоришћавања наших вода, чији су резултати веома важни за потребе водопривредног планирања. Такви радови су, на пример, „Регистар пописа водотока“, „Варијације протицаја на рекама у Југославији“, „Прилог познавању режима хидролошки неизучених сливова“, „Регионализација у хидрографским истраживањима“, „Историјске максималне падавине у Београду и њихов урбани аспект“, „Меродавни хидролошки низови“, „Географске регије Србије са аспекта распореда вода и потреба у води“, „Лимитирајући фактори пловидбе на реци Тиси“, „Класификација речних вода Србије по степену њихове загађености“ и други.

У Институту је Мирослав радио до своје пензије у коју одлази на лични захтев 30. јуна 1999. године, када су се стекли законски прописани услови. Одлазак у пензију није пасивизирао Мирослава, он је и даље наставио да се бави научним радом, да сарађује са Институтом и максимално помаже млађим сарадницима. Као пензионер, поред осталог, бавио се географским аспектима елементарних непогода. Објавио је и научни рад под насловом „Елементарне непогоде и борба против њих – нове стратегије савремених географских проучавања“. Задњи научни рад под називом „Елементи речног слива, терминологије израза, значење и употреба“ објавио је у Гласнику Српског географског друштва, 2010. године. Исте године имали смо уобичајени заједнички новогодишњи скуп сарадника Географског института „Јован Цвијић“ САНУ, на коме је био и Мирослав. Дакле, то је било за прошлу Нову годину. Био је као и увек, тих, ненаметљив, онакав каквог га познајемо. Био је расположен и није се ни на шта жалио. Нисмо тада могли ни слутити да је то наше последње дружење.

Умро је 20. јануара 2011. године у родном селу Лиса, у прелепим пределима Србије недалеко од Ивањице, у свом дворишту, на свом родном прагу, изненада и неочекивано, не жалећи се никоме и ни на шта. Сахрањен је на Новом бежанијском гробљу 24. јануара 2011. године. Поштована родбино, драге колеге и пријатељи, овим чином ми смо желели да се симболично, заједнички, подсетимо нашег драгог колеге и пријатеља, др Мирослава Оцокољића. Он је отишао, тихо и ненаметљиво као што је и живео, али док је нас и нашег сећања на њега, он ће живети заједно са нама, а његова стручна и научна дела остаће у наслеђу будућих генерација.

Говор на комеморативном скупу, одржаном 23.11.20111. год., у сали 1, САНУ, Кнеза Михаила 36.

др Југослав Николић