• Изврсност у науци – награђивање 10 % најбољих истраживача Републике Србије

      Изврсност у науци – награђивање 10 % најбољих истраживача Републике Србије

      Нa иницијативу Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, истраживачи у научним звањима рангирани су према резултатима оствареним у претходном, петогодишњем периоду. Након дефинисаних критеријума за сваку област и њиховог објављивања у Службеном гласнику формирана је...

    • ПРОБЛЕМИ ЕРОЗИЈЕ И ЗАГАЂЕЊА ПРЕКОГРАНИЧНИХ СЛИВОВА

      Посебно издање „Проблеми ерозије и загађења прекограничних сливова“ је наставак међународне конференције која је одржана у јулу 2023. године у Београду, у суорганизацији Географског института „Јован Цвијић“ САНУ.

    • ПЕТИ КОНГРЕС СЛОВЕНСКИХ ГЕОГРАФА И ЕТНОГРАФА

      ПЕТИ КОНГРЕС СЛОВЕНСКИХ ГЕОГРАФА И ЕТНОГРАФА

      Поштоване колегинице и колеге, Током 2024. навршавају се два значајна јубилеја – 100 година од Првог конгреса словенских географа и етнографа у Прагу и публиковања првог тома монографије „Геоморфологија“, истакнутог српског географа Јована Цвијића (1865–1927)...

    • Додељена признања пројектима грађанских научних истраживања

      Додељена признања пројектима грађанских научних истраживања

      Тим Географског института „Јован Цвијић“ САНУ један је од добитника Јавног позива за финансирање пројеката грађанских научних истраживања у 2023. години који је расписао Центар за промоцију науке под окриљем Министарства науке, технолошког развоја и иновација. ...

    • ПОЗИВ ЗА РАДОВЕ—ПОСЕБНО ИЗДАЊЕ ЗБОРНИКA РАДОВА ГЕОГРАФСКОГ ИНСТИТУТА

      ПОЗИВ ЗА РАДОВЕ—ПОСЕБНО ИЗДАЊЕ ЗБОРНИКA РАДОВА ГЕОГРАФСКОГ ИНСТИТУТА "ЈОВАН ЦВИЈИЋ" САНУ

      Поштоване колеге, Позивамо Вас да својим радовима допринесете квалитету посебног издања часописа Зборник радова Географског института „Јован Цвијић“ САНУ (Web of Science IF:1.2 и Scopus: Q2) посвећеном обележавању 100-годишњице одржавања Првог конгреса словенских географа и етнографа. Датум...

Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ


Географски институт је основан 31. маја 1947. године у оквиру Српске академије наука (САНУ). Институт је научна установа, јединица Српске академије наука и уметности у Београду, чија је основна делатност организација и систематски рад на унапређивању научних истраживања у области географије и система сродних научних дисциплина. Научна делатност Института обавља се у складу са Законом о научноистраживачкој делатности Србије и постављеном програмском оријентацијом рада.

Један од иницијатора, оснивача, а уједно и први директор Института био је академик Петар С. Јовановић. Међу директорима Института били су и академик Павле Вујевић, академик Милисав Лутовац, проф. др Душан Дукић, др Милован В. Радовановић, др Милан Бурсаћ и други, а од 2008. године до данас функцију директора обавља др Милан Радовановић.

DSC 3808

 

Седиште Института је у Београду, у ул. Ђуре Јакшића бр. 9. Институт повремено има своје истраживачке јединице у већим центрима Србије, а активно је истраживачко одељење у Новом Саду. 

Основни интерес у својој делатности, Институт остварује кроз основна, примењена и развојна научна истраживања из области: физичке географије; географије становништва и насеља; друштвене географије; регионалне географије и картографије и просторног планирања. Посебно, задатак Института је да проучава просторне појаве, објекте, облике, односе, стања и процесе у географској средини. Истраживањима се обухватају просторне области Србије као и шире територије Балканског полуострва, Јужне и Средње Европе, Европе и Света.

Географски институт радове својих сарадника објављује у едицијама Зборник радова и Посебна издања. До сада је штампано 70 Зборникa радова и 96 монографија.

Институт организује различите научне скупове на актуелне географске теме и сарађује са географским институцијама у земљи и иностранству, а посебно са институтима из Академија других земаља (Бугарска, Румунија, Словенија, итд.). Сарадници Института редовно учествују на научним скуповима у земљи и иностранству.

Институт је организован у пет одељења: за физичку географију (заступљене су све физичко-географске дисциплине), за друштвену географију (истраживања насеља, популациона и антропогеографска истраживања), за регионалну географију (регионална и економска истраживања), за просторно планирање (локална истраживања, израда просторних планова и стратегија развоја, као и питања животне средине) и за картографију (припрема база података, обрадa података и израда тематских карата).

У Институту је запослено 42 особe, од чега 39 сарадника, међу којиме је 29 доктора наука (два научна саветника, четири виша научна сарадника и 18 научна сарадника), три магистра, шест мастера и један дипломирани географ (истраживач-пројектант за ГИС), који реализују пројекте финансиране од стране Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије и других институција, и три особе као техничка лица.