saja1987

Руководилац пројекта: Драгољуб Штрбац

Пројекат је финансиран од стране Министарства животне средине, рударства и просторног планирања – Агенције за заштиту животне средине. Циљ Пројекта је формирање базе података, а под активностима на прикупљању података о објектима подразумевало се утврђивање координата објеката са тачношћу од 1 метра у државном координатном систему УТМ пројекцији за зону 34. У току реализације, извршена су теренска истраживања на делу простора Србије и обрађени подаци за простор Београда. Пројекат је делимично завршен због недостатка материјалних средстава.

Пројектни циклус: 2010
Руководилац пројекта: др Милан Радовановић, мр Марко В. Милошевић

У оквиру реализације овог пројека, који је финансирало Министарство за науку и технолошки развој кроз Програм подстицања, промоције и популаризације науке 2010. године, сарадници Географског института „Јован Цвијић“ САНУ су обавили теренска истраживања и одржали више научно-популарних предавања у основним и средњим школама по Србији. Завршетак пројекта обележен је научно-популарним предавањем на тему Кањони и клисуре Србије у Коларчевој задужбини (02.12.2010).
Током трајања пројекта дефинисани су критеријуми (стручни и естетски) за избор кањона и клисура који ће бити презентовани, а потом је одабрано 10 кањона и клисура. Изабрани објекти геонаслеђа су представљени са различитих аспеката (геоморфолошког, геолошког, биогеографског, климатског, друштвено-политичког, археолошког, саобраћајног, туристичког). Циљ овог пројекта био је да се упознају различите циљне групе (ученици, професори, запослени у јавним установама и локалним самопуравама) са објектима природног наслеђа, односно геонаслеђа. Такође, кроз предавања и јавне наступе сарадници су покушали да у широј популацији развију свест о индивидуалној одговорности у очувању објеката геонаслеђа, као и потреби за њиховом заштитом и рационалним управљањем на нивоу локалних самоуправа.

Аутор текста: мр Радмила Милетић

Евиденциони број пројекта: 451-04-1564/2023-02
Пројектни циклус: 2023
Руководилац пројекта: др Јована Бранков
Време трајања: 1.7.2023. до 31.1.2024. године
Покровитељи: Република Србија, Министарство културе
Носиоци пројекта: Географски институт „Јован Цвијић” САНУ
Учесници ангажовани на пројекту: др Јована Бранков, др Жељко Бјељац, др Ана Милановић Пешић

У фокусу пројекта који као партнери реализују Географски институт „Јован Цвијић” САНУ и Центар за културу „Вук Караџић” (Лозница) су стари народни спортови, игре и надметања, као заборављени корпус нематеријалног културног наслеђа коме прети опасност од потпуног изумирања.

У оквиру пројекта реализују се едукативне радионица у основним школама, са циљем да се знање о старим спортовима и играма пренесе млађој популацији и створе основе за ревитализацију ових спортова и њихово очување. Радионице се састоје од предавања стручњака различитих профила (географа, етнолога, професора и студената Факултета спорта и физичког васпитања) и организације такмичења на отвореном. У свим школама радионице имају интерактивни карактер, са учешћем деце у разговору и вежбама.

Посебан део пројекта подразумева реализацију анкетног истраживања одраслих (18+) и деце, учесника у радионицама, са циљем да се испитају ставови и знање о старим народним спортовима и играма и познавање културног наслеђа (материјалног и нематеријалног).

Један од резултата пројекта представља научна монографија о старим народним спортовима и играма аутора др Жељка Бјељца и др Јоване Бранков која је доступна на следећем линку: Knjiga99

Галерија:

Евиденциони број пројекта: И2017
Пројектни циклус: 2017
Руководилац пројекта: др Злата Вуксановић-Мацура
Аутори пројекта: др Злата Вуксановић-Мацура, др Марија Дробњаковић, маст Јована Тодорић, маст Александра Спалевић
Време трајања: мај 2017. до децембар 2017. године
Покровитељи: Република Србија, Министарство културе и информисања и Министарство просвете, науке и технолошког развоја
Носиоци пројекта: Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ
Учесници ангажовани на пројекту: др Злата Вуксановић-Мацура, др Марија Дробњаковић, др Јована Тодорић, маст. Александра Спалевић, др Александра Терзић, Добрила Стајић, маст. Јасна Мицић, маст. Стефан Денда, Петар Нешић и Снежана Нешић

Предмет пројекта је промоција и презентација народног градитељства као непокретног културног добра од изузетног значаја за Србију. Пројекат се састоји од припреме и одржавања изложбе и њених програма, под називом „Бранислав Којић: простор у селу, село у простору”.

На изложби је приказан рад архитекте и академика Бранислава Којића на пољу сеоске архитектуре, истраживања и планирања села, типологије и система сеоских насеља. Кроз стваралаштво академика Којића указано је на важност очувања народног градитељства као једног од, данас, најугроженијих културних наслеђа. Изложба је приказана у Галерији науке и технике САНУ од 5. до 31. октобра 2017. године. Током изложбе, 16–17. октобра 2017. године, организована је и истоимена научна конференција.

Фотографије:

Пројектни циклус: 2006-2010
Руководилац пројекта: др Марина Тодоровић
Покровитељи: Република Србија, Министарство за науку и технолошки разво

Финансиран од стране Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије. Комплексна истраживања у оквиру пројекта обухватала су теоријско-методолошка проучавања, фундаментална и примењена истраживања у правцу идентификације неразвијених подручја, њихових специфичности, ограничења развоја и потенцијала, и дефинисање могућих праваца развоја. У том смислу, било је потребно утврдити, оценити и примените резултате проучавања физичко географских одлика неразвијених простора, демографских процеса и структура становништва, просторно-функционалних промена у насељима, обележја привредне структуре, као и мере политике регионалног развоја у циљу унапређивање нивоа опремљености ових простора, подстицање ревитализације привреде у правцу смањења испољених диспропорција у нивоу развијености у геопростору Србије.

Резултати истраживања на овом пројекту објављивани су у Зборнику радова, књ. 56, 58, 59(2) (тематски број зборника посвећен пројекту), 60(1), 60(2), и у едицији Посебна издања књ. 68-76 (Бјељац 2009). Део активности током реализације Пројекта се односио и на размену искустава у истраживању, дефинисању и приступу за превазилажење развојних ограничења неразвијености подручја, уопштено, регионалној политици кроз пројекте билатералне сарадње између Србије и Словеније, (2008-2009), односно Србије и Пољске (2008-2009).

Аутор текста: мр Радмила Милетић

Пројектни циклус: 2006
Руководилац пројекта: др Јасмина Ђорђевић
Покровитељи: Министарство науке и заштите животне средине Републике Србије – Управа за заштиту животне средине

Током 2006. године, Географски институт је реализовао истраживања у циљу израде Студије о проширењу обухвата Карпатске конвенције у Србији, крајњег резултата проучавања овог простора, као научна институција са српске стране. Наручилац Пројекта је Министарство науке и заштите животне средине Републике Србије – Управа за заштиту животне средине. Сличан Пројект је започет још 2002. године (Удео СР Југославије у Карпатском региону), али је, након припремних радњи за истраживања, прекинут 2003. године услед реогранизације тадашње државе. Истраживања су обухватала детерминисање границе Карпатског региона у Србији, базиране на физичко географским одликама посматраног простора, као и демографске карактеристике и карактеристике мреже насеља, културне и привредне одлике, са циљем да се осим граница и потенцијала посматраног простора, утврде и смернице за даљи развој и могућности прекограничне сарадње Карпатског региона. Осим Студије, део истраживања (демографских) је објављен у Зборнику радова Географског института књ. 61(2).

Аутор текста: мр Радмила Милетић