ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ: У ФУНКЦИЈИ ЈЕ НОВИ ВЕБ-САЈТ ГЕОГРАФСКОГ ИНСТИТУТА.

Молимо Вас да актуелне информације о раду Географског института "Јован Цвијић" САНУ потражите на следећој веб адреси: www.gi.sanu.ac.rs

Група аутора, Уредник тома др Ана Милановић Пешић, Уредник едиције мр Владимир Рогановић (2015):

Лексикони националних паркова Србије – „Ђердап“, први том едиције

Саиздаваштво: Службени гласник (www.slglasnik.com), ЈП Национални парк Ђердап (www.npdjerdap.org), Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ

Прво издање, 2015, 24 × 28 цм, 360 стр., тврд повез, ћирилица

ISBN 978–86–86047–11–3

ЦЕНА: 2.970,00 РСД

 

Приказ књиге. Петотомна едиција Лексикони националних паркова Србије приређена је у уверењу да се природа и њена чудесна лепота могу сачувати и заштитити и књигом. Посвећена је заљубљеницима природе, свима који су макар једном крочили у заштићене пределе Србије и са видиковаца погледали ка рекама, језерима, планинама или шумама које их окружују. Посвећена је још пре онима који ће то тек учинити, са свешћу о истинској нужности учења и знања о природи.

ЂЕРДАП, први том едиције Лексикони националних паркова Србије, заједнички је лексикографски подухват Службеног гласника, ЈП Национални парк Ђердап и Географског института „Јован Цвијић“ САНУ. У 824 тематска чланка, са преко 500 фотографија и посебно приређеним географским картама, ово лексикографско дело први је пут на једном месту поред природног представља и културно наслеђе и ђердапског подручја, где је култура Лепенског Вира била развијена 9.500–5.500 година пре нове ере, много пре него што су Јасон и Аргонаути у потрази за златним руном крочили на ово тле. Приказујући, уз природне карактеристике НП Ђердап, и некадашњи и данашњи живот становника овога краја, Лексикон садржи грађу из области геологије, рељефа, климе, хидрографије, демографије, флоре, фауне, заштите природе, етнологије, историје, археологије, уметности и културе и привреде. Дело је 10 уредника, 40 аутора текстова, 34 аутора фотографија и већег броја сарадника из ђердапског краја.

Циљ ове монографије је да укаже на могућности сарадње приватног и јавноздравственог са цивилним сектором у унапређењу здравља становништва Србије. Намењена је као путоказ за научна истраживања и специјалистичке студије у области управљања здравственим установама у Србији, затим запосленима у локалној самоуправи и руководиоцима у приватном сектору за осмишљавање сарадње здравственог и пословног сектора, као и доношењу стратегија друштвено одговорног пословања на свим нивоима партерског пословања здравственог и цивилног сектора.

 

О едицији

 

Пред читаоцем је први том едиције Лексикони националних паркова Србије, заједничког лексикографског пројекта ЈП Службени гласник, пет јавних предузећа – националних паркова Ђердап, Копаоник, Тара, Фрушка гора и Шар-планина, и Географског института „Јован Цвијић“ САНУ. Едиција је приређена са дубоком свешћу о нужности континуираног учења о природи и њеној заштити, а у уверењу да се животна средина може заштитити и књигом, концепцијски домишљеном, стручно написаном и брижљиво уређеном.

Едицију чини пет лексикона који ће, у укупно око 4.000 чланака и више од 2.000 фотографија и графичких прилога, јавности представити природна богатства и територије пет националних паркова Србије. Обимну грађу требало је прикупити, сажети и издвојити податке који чине срж сваког националног парка појединачно. Заступљена је грађа из области геологије, рељефа, климе, хидрографије, демографије, флоре, фауне, заштите природе, етнологије, историје, археологије, архитектуре, уметности и културе, привреде. Минуциозан рад на утврђивању чињеница, полазног и најважнијег елемента сваког лексикографског издања, био нам је први задатак. Чињенице је потом требало представити на начин на који оне највише говоре, при томе издвојити најважније и дати им највише простора. Другим речима, намера је била да чланци у мало редака кажу што више. Лексикони садрже тематске чланке. Биографских одредница нема. Личности које су оставиле трага у историјским и културним процесима и догађајима у одређеном крају наведене су у одговарајућим тематским чланцима.

Административне границе паркова смо у извесном смилу „проширили“ обрађујући нека насеља, институције и привредне организације које не припадају територијама националних паркова, али су са њима функционално повезане.

Концепт едиције, метод рада, пројектни менаџмент, редакцијска обрада текста, ликовно-графичко уобличење и штампа урађени су у ЈП Службени гласник. При избору одредница, уредничком тиму Географског института „Јован Цвијић“ САНУ и Лексикографске редакције Службеног гласника помагали су уређивачки Савети. Одговорност за стручну обраду података у чланцима поверена је уредницима томова и ауторима текстова, којима су помагали изабрани представници националних паркова, као и стручњаци Завода за заштиту природе Србије.

Суд о дометима нашег прегнућа препуштамо стручној али и широј јавности, посетиоцима националних паркова, знатижељницима, намерницима, заљубљеницима у лепоте природе, свима који су макар једном крочили у заштићене пределе и са видиковаца погледали ка рекама, језерима, планинама или шумама које их окружују. Њима, и онима који ће то тек учинити, посвећена је ова едиција.

Ђердап, територијално највећи национални парк у Србији, обухвата површину од 637,99 км2. Подаци о простору НП Ђердап и његовој непосредној околини, досад разастрти по множини књига, научних радова, часописа, докумената, као и неки досад незабележени, изложени су први пут у једној књизи, у 835 тематских чланака. Лексикон НП Ђердап дело је 10 уредника, 40 аутора текстова, 26 аутора фотографија и већег броја сарадника из ђердапског краја.

Уредник овог тома је Ана Милановић Пешић. Уредници струковних области су Лидија Амиџић (флора, фауна, заштита природе), Власта Кокотовић (демографија), Радмила Милетић (привреда, институције), Марко Милошевић (геологија, рељеф, клима, хидрографија, насеља), Душан Михаиловић (археологија, историја), Жаклина Николић (архитектура, уметност, култура). Посебан печат овом лексикону дају фотографије Драгана Боснића.

Настојали смо да осим природних карактеристика подручја Националног парка прикажемо и живот на овом делу Дунава, реке која повезује 10 европских држава, а чије је древно име Истар (грч. Истрос, Океанов и Тетијин син, краљ река) забележено још у Хесиодовој Теогонији (VIII–VII в. пре н. е.). Тако овај лексикон поред природног обрађује и материјално и нематеријално културно наслеђе подручја Ђердапске клисуре – Гвоздених врата, границе горњег и доњег тока Дунава, простора где је култура (Лепенски Вир) била развијена 9.500–5.500 година пре н. е., много пре него што су Јасон и аргонаути у потрази за златним руном крочили на ово тле (Аполоније Родијски, Argonautica, V–IV в. пре н. е.). Из времена кад је Дунав био граница Римског царства потиче латински назив Danubius (од келтског danu, велика вода, река), први пут забележен у Јулија Цезара и Салустија Криспа (I в. пре н. е.), из кога су у европским језицима изведена данашња имена реке. Гвоздена врата (фр. Portes de fer, рум. Portile de fier), један од назива Ђердапа, директан је превод његовог турског имена Демир-капија. Топоним Ђердап балкански је турцизам (тур. gerdap, водени вртлог, ковитлац). Трајанов мост, који је некада повезивао Горњу Мезију и Дакију, којег више нема, али је остао приказан на Трајановом стубу у Риму, и Трајанова табла у Ђердапској клисури, из I века н. е., сведоче о значају овог подручја кроз историју, што је, уз географске одлике Ђердапа, разлог што је он данас заштићен као природно богатство Србије.

Године 2014. навршило се 40 година од проглашења овог подручја за Национални парк, и 25 година од оснивања Предузећа за заштиту и развој НП Ђердап (данас Јавно предузеће Национални парк Ђердап). Ова књига скроман је допринос саиздавача и аутора тим јубилејима.

 

Припремио: Владимир Рогановић

 

 

Невенa Карановић (2012):

Корпоративна одговорност и унапређење здравља у Србији

Издавач: Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ

 

Приказ књиге. Ова књига представља мултидисциплинарни научни текст монографског карактера, који указује на узајамну повезаност здравља и пословања. Корпоративног сектор у свету постаје све важнији партнер држава у очувању здравља људи чија пракса може бити боље искоришћена у Србији, ослањајући се на традиционалне филантропске активности предузећа у Србији, као што су: директна давања за лечење угрожених појединаца, донирање лекова и медицинске опреме и добровољно давање крви, која до сада представљају највидније форме њихове друштвене одговорности.

Поред уводног дела и закључних разматрања књига садржи четири поглавља. Прво поглавље односи се на теоријска питања корпоративне друштвене одговорности: дефинисање, корпоративне друштвене одговорности (КДО), концепт корпоративног грађанства и пословне етике предузећа као ново поље за доказивање конкурентности. Друго поглавље односи се на историју и савремено стање корпоративне друштвене одговорности у Србији у шта спадају: задужбине и фондације у здравству, савремена корпоративна филантропија, повезаност маркетинга предузећа са друштвеним циљевима, друштвени маркетинг предузећа, волонтирање у заједници, друштвено одговорна пословна пракса и законодавни оквир за КДО у Републици Србији. Треће поглавље односи се на везе здравља, пословања и одрживог развоја, са посебним акцентима на социјалне детерминанте здравља, смањење неједнакости у очувању здравља у функцији одрживог развоја и изградња партнерства пословног сектора и здравствених установа.

Циљ ове монографије је да укаже на могућности сарадње приватног и јавноздравственог са цивилним сектором у унапређењу здравља становништва Србије. Намењена је као путоказ за научна истраживања и специјалистичке студије у области управљања здравственим установама у Србији, затим запосленима у локалној самоуправи и руководиоцима у приватном сектору за осмишљавање сарадње здравственог и пословног сектора, као и доношењу стратегија друштвено одговорног пословања на свим нивоима партерског пословања здравственог и цивилног сектора.

 

 

Гордана Комазец (2012):

Наука, нове технологије и иновација менаџмента у свету

Издавачи: Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ

 

Приказ књиге. Књига Гордане Комазец под називом „Наука, нове технологије и иновација менаџмента у свету“ представља научну монографију организовану у три дела. Аутор на оригиналан начин проналази релације између науке, технологије и менаџмента. Полази се од науке. Поред основних концепта, дефиниције и класификације науке, сажето се износе савремена достигнућа историје и филозофије науке, која указују на значај научних парадигми. Приказује се историјски развој научних парадигми, а посебно се издваја настајућа четврта научна парадигма. Нови научни поглед на свет базира се на идеји опште повезаности и целовитости. Због тога се, у другом делу монографије, обрађује тематика образовања и технологије. Достигнућа у науци захтевају промену у образовању, посебно у образовању за технологију и развој технонауке. Објашњавају се везе између науке, образовања и нових технологија, као и њиховог утицаја на друштво. Издвајају се нове технологије са значајним утицајем на обликовање будућег друштва, као што су нанотехнологије, биотехнологија, информационо-комуникационе технологије и индустријска екологија. Друго поглавње завршава са критиком досадашњег развоја науке и технологије, која потврђују и неопходност иновације менаџмента. Управљање пословним системима иде у правцу пословања у реалном времену, које се заснива на другачијем поимању времена и промене свести људи. Кроз целу монографију, посебно у делу развоја науке и технологије, доказује се значај географских одредница на њихов узајамни развитак.