Институт
Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ
Географски институт је основан 31. маја 1947. године у оквиру Српске академије наука (САНУ). Институт је научна установа, јединица Српске академије наука и уметности у Београду, чија је основна делатност организација и систематски рад на унапређивању научних истраживања у области географије и система сродних научних дисциплина. Научна делатност Института обавља се у складу са Законом о научноистраживачкој делатности Србије и постављеном програмском оријентацијом рада.
Један од иницијатора, оснивача, а уједно и први директор Института био је академик Петар С. Јовановић. Међу директорима Института били су и академик Павле Вујевић, академик Милисав Лутовац, проф. др Душан Дукић, др Милован В. Радовановић, др Милан Бурсаћ и други, а од 2008. године до данас функцију директора обавља др Милан Радовановић.
Седиште Института је у Београду, у ул. Ђуре Јакшића бр. 9. Институт повремено има своје истраживачке јединице у већим центрима Србије, а активно је истраживачко одељење у Новом Саду.
Основни интерес у својој делатности, Институт остварује кроз основна, примењена и развојна научна истраживања из области: физичке географије; географије становништва и насеља; друштвене географије; регионалне географије и картографије и просторног планирања. Посебно, задатак Института је да проучава просторне појаве, објекте, облике, односе, стања и процесе у географској средини. Истраживањима се обухватају просторне области Србије као и шире територије Балканског полуострва, Јужне и Средње Европе, Европе и Света.
Географски институт радове својих сарадника објављује у едицијама Зборник радова и Посебна издања. До сада је штампано 70 Зборникa радова и 96 монографија.
Институт организује различите научне скупове на актуелне географске теме и сарађује са географским институцијама у земљи и иностранству, а посебно са институтима из Академија других земаља (Бугарска, Румунија, Словенија, итд.). Сарадници Института редовно учествују на научним скуповима у земљи и иностранству.
Институт је организован у пет одељења: за физичку географију (заступљене су све физичко-географске дисциплине), за друштвену географију (истраживања насеља, популациона и антропогеографска истраживања), за регионалну географију (регионална и економска истраживања), за просторно планирање (локална истраживања, израда просторних планова и стратегија развоја, као и питања животне средине) и за картографију (припрема база података, обрадa података и израда тематских карата).
У Институту је запослено 42 особe, од чега 39 сарадника, међу којиме је 29 доктора наука (два научна саветника, четири виша научна сарадника и 18 научна сарадника), три магистра, шест мастера и један дипломирани географ (истраживач-пројектант за ГИС), који реализују пројекте финансиране од стране Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије и других институција, и три особе као техничка лица.
Органи института
Директор, Управни одбор и Научно веће, су одговорни органи Института, који доносе политику, постављају организацију и управљају научноистраживачким радовима Института. Стварају непосредне кадровске, материјалне, финансијске, технолошке и друге услове за постизање научно значајних и друштвено корисних истраживачких резултата, са видљивим научним доприносом и одјеком како на националном тако и међународном плану.
ДИРЕКТОР
Институтом руководи директор. Он се бира конкурсом, на четири године, из реда истраживача са научним звањем. Директор је у радном односу у Институту са пуним радним временом. Ако је директору истекао мандат а нови није изабран из било ког законског разлога, или у вези са важећим управним актима Академије, Управни одбор Института одређује вршиоца дужности, који има сва овлашћења директора за дато време.
др Милан Радовановић, научни саветник
ЗАМЕНИК ДИРЕКТОРА
др Ана Милановић Пешић, научни сарадник
УПРАВНИ ОДБОР
академик Владица Цветковић, редовни члан САНУ (председник)
академик Коста Чавошки, редовни члан САНУ
др Лука Поповић, научни саветник
др Злата Вуксановнић-Мацура, виши научни сарадник
др Јелена Ћалић, научни сарадник
НАУЧНО ВЕЋЕ
др Тивадар Гаудењи, виши научни сарадник (председник)
академик Александар Костић, редовни члан САНУ
проф. др Слободан Б. Марковић, дописни члан САНУ
др Милан Радовановић, научни саветник
др Жељко Бјељац, научни саветник
др Бошко Миловановић, виши научни сарадник
др Александра Терзић, виши научни сарадник
др Дарко Вуковић, виши научни сарадник
др Марко Д. Петровић, виши научни сарадник
др Славица Малиновић Милићевић, виши научни сарадник
др Злата Вуксановић Мацура, виши научни сарадник
др Дуња Демировић, виши научни сарадник
др Тамара Гајић, виши научни сарадник
др Милан Миленковић, виши научни сарадник
др Јелена Ћалић, научни сарадник
др Милица Пецељ, научни сарадник
др Драгана Милијашевић, научни сарадник
др Ана Петровић, научни сарадник
др Ана Милановић Пешић, научни сарадник
др Дејана Јаковљевић, научни сарадник
др Јована Бранков, научни сарадник
др Стефана Бабовић, научни сарадник
др Марко Урошев, научни сарадник
др Горица Станојевић, научни сарадник
др Милена Панић, научни сарадник
др Марија Дробњаковић, научни сарадник
др Нина Ћурчић, научни сарадник
др Јелена Ковачевић Мајкић, научни сарадник
др Драгана Миљановић, научни сарадник
др Александра Жаја, научни сарадник
др Власта Кокотовић Каназир, научни сарадник
др Марко Филиповић, научни сарадник
др Јована Тодорић, научни сарадник
др Тамара Јојић Главоњић, научни сарадник
др Дејан Дољак, научни сарадник
др Марко В. Милошевић, научни сарадник
др Стефан Денда, научни сарадник
др Јасна Мицић, научни сарадник
ЕТИЧКА КОМИСИЈА
др Александра Терзић, виши научни сарадник (председник)
др Сузана Ловић Обрадовић, научни сарадник (заменик)
др Бошко Миловановић, виши научни сарадник
др Славица Малиновић Милићевић, виши научни сарадник
др Ана Милановић Пешић, научни сарадник
др Јелена Ћалић, научни сарадник
др Марија Дробњаковић, научни сарадник
др Милован Миливојевић, научни сарадник
др Драгана Миљановић, научни сарадник
др Јована Тодорић, научни сарадник
Мисија и визија
Основна делатност Института је научноистраживачки рад у области географије, као система сродних научних дисциплина. Научна делатност Института обавља се у складу са Законом о научноистраживачкој делатности Србије и постављеном програмском оријентацијом рада. Основни интерес у својој делатности, Институт остварује кроз основна, примењена и развојна научна истраживања из области: физичке географије; географије становништва и насеља; друштвене географије; регионалне географије и картографије и просторног планирања.
Основни задатак Института је да проучава просторне појаве, објекте, облике, односе, стања и процесе у географској средини. Истраживањима се обухватају просторне области Србије као и шире територије Балканског полуострва, Јужне и Средње Европе, ширег подручја Европе и Света.
Мисија Института је да као научно-истраживачка организација обједињује основна, примењена и развојна мултидисциплинарна истраживања у географским, природним и друштвеним наукама, у циљу што веће примене резултата географских истраживања у земљи и иностранству, као и популаризацији науке и ширењу научних знања и вештина усмерених ка јавном и приватном сектору, као и појединцима у земљи и иностранству.
Свој допринос Институт остварује кроз:
- истраживачке резултате и иновације у стратешким областима које су у сагласности са потребама и развојним потенцијалима Србије; Географски институт научне радове својих сарадника објављује у едицијама Зборник радова и Посебна издања. До сада је штампано 66 Зборникa радова и 89 научних монографија.
- сарадњом са домаћим и иностраним институцијама на пољу истраживачког, научног и образовног система, кроз сарадњу са географским институцијама у земљи и иностранству, а посебно са институтима из Академија других земаља (Бугарска, Румунија, Словенија, итд.);
- образовањем доктораната и стручњака из области геонаука у циљу стицања академских звања и њиховог научног ангажовања на пројектима. У Институту је ангажовано 36 сарадника (међу којима је 21 доктора наука, шест магистара, осам мастера и један дипломирани географ) који реализују пројекте финансиране од стране Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије и других институција. Такође, на Институту је ангажовано и четворо стипендиста доктораната.
- пружањем консултантских и других услуга која воде примени најновијих знања и технологија у области геонаука;
- пружање одговора на глобалне проблеме и допринос у развоју заједничких решења и иновативних идеја кроз организацију и учешће на различитим научним скуповима и семинарима на актуелне географске теме, као и публиковањем научних радова сарадника Института у водећим међународним научним часописима у свету.
- Популаризацијом науке и подизањем друштвене свести о значају научних истраживања и иновација за друштво у целини, а пре свега кроз предавања, промоцију и учешће Института на различитим манифестацијама у Србији.
Историјат
Институт је основан 31. маја 1947. године, Уредбом о институтима Српске академије наука, под називом Географски институт. Институт је научна установа, јединица Српске академије наука и уметности у Београду, чија је основна делатност организација и систематски рад на унапређивању научних истраживања у области географије. Један од иницијатора, оснивача, а уједно и први директор Института био је академик Петар С. Јовановић. Од 1961. године преименован је у Географски инситут „Јован Цвијић“ САНУ.
ОСНИВАЊЕ
На иницијативу академика Петра С. Јовановића и уз подршку великог броја професора Београдског универзитета, 18. новембра 1946. године упућен је допис Српској академији наука у којем се образлаже потреба за оснивањем Географско-геолошког института САН, где се наводи: "У Географско-геолошком институту би се обрађивали научни проблеми из географије и геологије и сродних наука које се такође баве питањима о земљи и народу. У такве науке спадају: метеорологија, климатологија, хидрографија, лимнологија, минералогија, петрографија, итд. Овај Институт би се састојао из два основна одсека, географски и геолошки, међу којима треба да постоји пуна сарадња, јер се и сами научни проблеми који ће се у њима обрађивати, међусобно допуњују, а делом и преплићу" (Петар С. Јовановић, Допис Српској академији наука, Архив САНУ). На Петој седници Одељења за природне науке САН, 11. марта 1947,године, размотрен је предлог Петра С. Јовановића, дописног члана САН, за оснивање Географског института. Након што је он детаљно изложио општи програм будућег рада Географског института, донета је одлука о оснивању Географског института. На Седмој седници Одељења за природне науке САН, 13.марта 1947. годиен усвојен је Правилник Географског института, а Уредбом о институтима Српске академије наука (Годишњак Српске академије наука, бр. 54, 1947. године, стр. 30-31), 31. маја 1947. године формално је основан Географски институт Српске академије наука.
ПЕРИОД 1947 - 1966.
Одмах по његовом оснивању управљање Географским институтом поверено је академику Петру С. Јовановићу, који на челу Института остаје до своје смрти, пуних 10 година. У том периоду, он је успео да постави организацију научно-истраживачког рада у Институту, запосли велики број квалитетних истраживача и постигне запажене научне резултате. У погледу методолошке организације истраживања у оквирима Института у први план су стављена фундаментална научна истраживања, теоријско-проблемског и регионалног карактераа, а у границама могућности и примењена истраживања. У том периоду, у Институту је поред управника имао осам хонорарних сарадника: проф. др Војислав Радовановић и генерал Стефан Бошковић (дописни чланови САН), др Боривоје Ж. Милојевић, др Павле Вујевић, др Сима Милојевић (универзитетски професори), др Бранислав Букуров (професор Више педагошке школе), Стеван Вујадиновић (кустос Етнографског музеја), Антоније Лазић (картограф), и троје стипендиста: Бранислав Јовановић, Небојша Царић и Раденко Лазаревић. Први састанак чланова Института одржан је 16. јуна 1947. године, а до краја 1947. године врше се прва теренска истраживања у организацији Института, док крајем године Институт добија и прве просторије и опрему на коришћење. Већ наредне 1948. године у оквиру Института се формирају посебна радна одељења: Физичко-географско, Друштвено-географско, Регионално географско и Картографски отсек. Резултати теренских истраживања су представљани на пленарним састанцима у оквиру Института. Рад Географског института је детаљно описан у првом петогодишњем извештају (1947-1952. године, Архив ГИ "Јован Цвијић" САНУ). До 1951. године кадровски капацитети Института се повећавају, те је исте године у њему стално запослено 11 научних радника, четири академика САН, један хонорарни научни сарадник, три хонорарна стручна сарадника, три спољна сарадника и два картографа. Кадровско јачање Института се наставља, па тако у периоду од 1951-1957. године активно ради 21 научни радник и пет спољних сарадника истраживача, као и четири помоћна службеника (Бјељац и др., 2017). До 1961. године Институт је био у радном саставу Српске академије наука и на буџетском финансирању. Истовремено, Географски институт се и реорганизује тако што преузима целокупно особље, средства, права и обавезе укинутог Завода за крш "Јован Цвијић" Универзитета у Београду (Службени гласник 18/61, од 29.4.1961.), након чега добија и ново име Географски институт "Јован Цвијић" САНУ.
ПЕРИОД 1967- 1986.
Наведени период забележио је драстичан пад у броју запослених у Институту, те је научни кадар Института готово преполовљен, те су истраживања спровођења у складу са знатно смањеним кадровским капацитетима свега десетину истраживача. Међутим, управо у овом периоду приметна је знатнија диверзификација предмета истраживања спровођених у институтским оквирима, те се поред општих природно-географских проучавања спроводе у значајнијијој мери привредни проблеми и специјализоване привредне делатности, посебно аграрногеографске и туристичкогеографске тематике. Осим научно-фундаменталног значаја, у фокус се стављају и примењена истраживања која се спроводе за потребе појединих државних институтција и привредних субјеката у различитим сферама друштвене праксе, што се огледа у већем броју експертских, комплексних и тематских студија развоја појединих просторних целина, студије о заштити животне средине, просторни-планови, стратегије развоја и слично. У истом периоду Институт се јавља и као самостални организатор научних конференција националног и савезног карактера на којима учествују географи са простора СФРЈ, али и иностранства. Такође се види значајан помак у погледу остваривања међународне научне сарадње и издавачке делатности Института, а посебно у погледу периодичног издања Зброника радова Географског института (првих 18 свезака), 16 научних монографија у едицији Посебна издања, као и 10 тематских географских карата.
ПЕРИОД 1987 - 2006.
У периоду од 1987. до 1992. године научна заједница је остала без три академика географа, Бранислава Букурова, Милисава Лутовца и анастасија Урошевића, чиме географија као дисциплина на нивоу Академије бива у неравноправном односу у поређењу на друге научне дисциплине, као и у односу на друге географске институције, чиме се један део кадрова са Географског института преусмерава ка другим институцијама. Великим залагањем др Милоша Зеремског и других сарадника Географског института, као и доласком нових кадрова, почиње нова развојна фаза Института након 1990-их. У 1996. години Институт мења и просторије, односно измешта се из зграде САНУ (Кнез Михаилова бр.35), на трећи спрат зграде у улици Ђуре Јакшића бр. 9, док се библиотека Института смешта у приземље исте зграде. У истој згради су смештени и Институт за српски језик САНУ (први и други спрат) и Историјски музеј (четврти спрат). Овим пресељењем простор Института је смањен за трећину, што значајно отежава услове рада запослених. У том периоду се ради на обнови картографског одељења и развоја географског информационог система у Институту преласком кадрова из Републичког геодетског завода и Војнотехничког института у Београду, набављају се први рачунари, рачунарска опрема и комплетна инфраструктура. У наведеном периоду Институт је самостално или у сарадњи са другим институцијама организовао 17 домаћих и међународних научних скупова. Институ добија и бројна национална признања и награде на институционалном и индивидуалном нивоу.
ПЕРИОД
2007 - 2017.
У овом периоду долази до значајног кадровског јачања Института, са 15 научних радника (од чега свега три доктора наука) до чак 44 радника (од чега 24 доктора наука), као и четворо техничких лица. Интензивно се сарађује са међународним институцијама и реализује се девет међународних научних скупова. Потписују се протоколи о међународној сарадњи са сродним географским научним и образовним институцијама у иностранству, а спроводе се и пројекти билатералне сарадње и међународне размене у погледу истраживачке праксе. Повећава се капацитет и међународни научни допринос и препознатљивост научне делатности Института који се огледа у великом броју публикованих радова у светски признатим публикацијама и чланству у међународним радним телима и националним одборима. Од 2003. године интензивирана је и сарадња са огранком Српске академије наука и уметности у Новом Саду, отварањем канцеларије за запослене у Географском институту са пребивалиштем у Новом Саду посебним залагањем академика Олге Хаџић која уступа своје просторије на коришћење запосленима у Институту. У наведеном периоду објављено је 26 бројева Зборника радова и 57 научних монографија у едицији Посебна издања (од чега осам у суиздаваштву са другим институцијама), један атлас и шест карата. По издавачкој делатности се посебно истиче 2010. година када је Институт успео да објави чак 12 научних монографија. Прва веб-презентација Института постављена је 2007. године од када се интензивно врши њено унапређивање, а у новије време се видљивост Института повећава активношћу на научним и друштвеним мрежама ResearchGate, Academia.edu, LinkedIn, Facebook, итд.
ДОКУМЕНТИ
|
1. Одлука о оснивању Географског института у оквиру Академије, 1947. године. Годишњак САН, бр. 54, 1947. године.   |
|
2. Уредба о оснивању Географског института „Јован Цвијић“ САНУ, 1961. године. Службени гласник НРС, бр.18, од 29. априла 1961. године.   |
ОСНИВАЧИ И АКАДЕМИЦИ
УПРАВНИЦИ И ДИРЕКТОРИ
1. Академик Петар С. Јовановић, управник од 1947. до 1957. године.
2. Академик Павле Вујевић, управник од 1957. до 1961. године.
3. Др Владимир Ђурић, управник од 1961. до 1962. године.
4. Вучета Лакић, управник од 1963. до 1965. године.
5. Др Чедомир Милић, управник од 1965. до 1970. године.
6. Академик Милисав В. Лутовац, директор од 1970. до 1979. године.
7. Др Душан Дукић, директор од 1979. до 1983. године.
8. Др Мирослав Милојевић, директор од 1983. до 1986. године.
9. Др Радован Ршумовић, директор 1986. године.
10. Др Милош Зеремски, директор од 1987. до 1989. године.
11. Др Александар Вељковић, директор од 1989. до 1991. године.
12. Др Милован В. Радовановић, директор од 1991. до 1994. године.
13. Др Љубомир Менковић, в. д. директора од 1. 1. до 30. 9. 1995. године.
14. Др Милан Бурсаћ, директор од 1995. до 2006. године.
15. Др Јасмина Ђорђевић, в. д. директора од 2006. до 2008. године.
16. Др Милан Радовановић, директор од 2008. до данас
БИВШИ САРАДНИЦИ И ЗАПОСЛЕНИ
АУТОРСКИ ТЕКСТОВИ О ИНСТИТУТУ
1. Чедомир С. Милић (1967) Предговор - поводом двадесет година од оснивања Географског института Српске академија наука. Зборник радова Географског института „Јован Цвијић” САНУ, књ. 21, стр. VII–IX.
2. Милисав В. Лутовац (1977) Предговор - поводом 30-годишњице оснивања географског института „Јован Цвијић” САНУ. Зборник радова Географског института „Јован Цвијић” САНУ, књ. 29, стр. VII– VIII.
3. Милош Зеремски (1988) Четрдесет година Географског института „Јован Цвијић“, САНУ. Зборник радова Географског института „Јован Цвијић“, САНУ, књ.40, стр. 3‒9.
4. Милан Бурсаћ (2005) Географски институт „Јован Цвијић” Српске академије наука и уметности. У: Зборник радова са научног симпозијума „Србија и савремени процеси у Европи и свету”. Београд: Географски факултет, стр. 29-38.
5. Јасмина Ђорђевић (2007) Географски институт „Јован Цвијић“ од оснивања до данас. Зборник радова Географског института „Јован Цвијић“, САНУ, књ.57, стр. 5‒12.
6. Весна Лукић (2007) Научно-истраживачки рад из области демографије у Географском институту „Јован Цвијић” САНУ, Зборник радова Географског института „Јован Цвијић” САНУ, књ. 57, стр.101–107.
7. Бранка Тошић (2007) Истраживања у области географије градова у Географском институту „Јован Цвијић” САНУ, Зборник радова Географског института „Јован Цвијић” САНУ, књ. 57, стр. 261–269.
8. Радмила Милетић (2007) Економско-географска истраживања у Географском институту „Јован Цвијић” САНУ, Зборник радова Географског института „Јован Цвијић” САНУ, књ. 57, стр. 271–280.
9. Иван Поповић и Жељко Бјељац (2007) Развој туристичке науке у Србији после Другог светског рата са посебним освртом на Географски институт "Јован Цвијић" САНУ, Зборник радова Географског института „Јован Цвијић” САНУ, књ. 57, стр. 185–192.
10. Бјељац, Ж. (ур.) (2017) Географски институт "Јован Цвијић" САНУ 1947-2017. - Историјат и Перспективе. Српска академија наука и уметности и Географски институт "Јован Цвијић" САНУ, Београд, 423 стр.
Правна акта
Најосновнија правна акта која регулишу научноистраживачку делатност у Србији, као и основна акта Географског института „Јован Цвијић“ САНУ су:
ЗАКОНИ
- Закон о науци и истраживањима, 8. јул 2019. године, Службени гласник Републике Србије, бр. 49/19
- Закон о научноистраживачкој делатности, 8. децембар 2005. године, Службени гласник 110/05. (Република Србија)
- Закон о изменама и допунама закона о научноистраживачкој делатности, 23. март 2010. године, Службени гласник 18/10. (Република Србија, Министарство просвете, науке и технолошког развоја)
- Закон о Српској академији наука и уметности, 23. март 2010. године, Службени гласник 18/10. (који доноси Скупштина Српске академије наука и уметности)
СТАТУТИ
- Статут Српске академије наука и уметности, на својој првој редовној седници од 25. септембар 2020. године.
- Статут Географског института „Јован Цвијић“ САНУ, на седници Управног одбора одржаној 20. септембра 2022. године, а на основу прибављене сагласности Извршног одбора САНУ бр. 276/2 од 19. септембра 2022. године, усвојен је пречишћен текст Статута Географског института „Јован Цвијић“ САНУ.
ПРАВИЛНИЦИ
- Правилник о раду Географског института „Јован Цвијић“ САНУ, бр. 69/1, који доноси Управни одбор Географског института „Јован Цвијић“ САНУ, 28. јун 2018. године.
- Правилник о издавачкој делатности Географског института "Јован Цвијић" САНУ, на седници одржаној 7. априла 2015. године (који доноси Научно веће Географског института „Јован Цвијић“ СAНУ)
- Правилник о поступку и начину вредновања, и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача, "Службени гласник", бр. 24/2016 и 21/2017 (Република Србија, Министарство просвете, науке и технолошког развоја)
ЕТИЧКИ КОДЕКС
1. Кодекс понашања у научноистраживачком раду, бр. 451-03-00860/2018-14, који доноси Национални савет за научни и технолошки развој, 21. фебруар 2018. године
2. Етички кодекс Географског института "Јован Цвијић" САНУ, бр. 98/1, који доноси Управни одбор Географског института "Јован Цвијић" САНУ, 29. децембар 2020. године.
РОДНА РАВНОПРАВНОСТ
1. План родне равноправности Географског института „Јован Цвијић“ САНУ,бр. 59/1, од 19.7.2022. године, који је донео Управни одбор Географског института „Јован Цвијић“ САНУ
2. Одлука о формирању Одбора за родну равноправност и именовању Одговорног лица за родну равноправност, бр. 60/1, од 20.7.2022.године, коју је донео директор Географског института „Јован Цвијић“ САНУ
Стручне службе
У оквиру стручних служби обављају се: општи, правни, кадровски, материјално-финансијски и издавачки послови, као и међуинституционална сарадња.
Канцеларија за помоћ локалним самоуправама
Марко В. Милошевић, координатор
Адреса: Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ
Ђуре Јакшића 9, 11000 Београд, Србија
Телефон: +381 11 2636 594;
Факс: +381 11 2637 597
Пројектни биро за ГИС
Драгољуб Штрбац
Адреса: Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ
Ђуре Јакшића 9, 11000 Београд, Србија
Телефон: +381 11 2636 594;
Факс: +381 11 2637 597
Секретар
Петар Јокић
Телефон: +381 11 2636 594, +381 11 2636 395, +381 63 1966 910
Факс: +381 11 2637 597
Курирска служба
Техничка подршка
Дејан Рончевић, администратор рачунарског система
Драго Каностревац, сарадник за интернет дизајн и рачунарску опрему
Снежана Нешић, књиговођа
Библиотека
Библиотека поседује велики фонд књига, часописа, карата и атласа. За услове коришћења библиотеке молимо да се обратите библиотекару госпођи Добрили Стајић.
Библиотекар: Добрила Стајић
Радно време: понедељак - петак, од 9 - 14 часова
Обавештење: Због превентивних мера, услед пандемије Covid-19, бибилиотека ће бити отворена средом од 9-14h, док је другим данима посета библиотеци могућа уз претходну најаву.
Адреса: За библиотеку
Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ
Ђуре Јакшића 9, 11000 Београд
Телефон: +381 11 2638 790
Факс: +381 11 2637 597
Фонд књига, часописа, карата и атласа
