У Београду је 18. октобра 2023. године преминуо Милан Т. Стеванчевић, дипл. инж. електронике и оснивач Београдске школе метеорологије, неуморни истраживач природе и њених закона. Током више од две деценије интензивно је сарађивао са Одељењем физичке географије Географског института „Јован Цвијић“ САНУ. Резултат те сарадње су бројни радови, објављени у домаћим и међународним научним часописима и саопштени на научним скуповима.

DSC 0179BW

Милан Стеванчевић рођен је 30. септембра 1937. године у Београду, где је завршио основну школу, гимназију и дипломирао на Електротехничком факултету Универзитета у Београду. Седамдесетих година прошлог века постављен је на место руководиоца Групе за електромагнетно истраживање радиофреквентног спектра при Савезној управи за радио везе Савезног извршног већа, где су му на располагању били најсавременији мерни инструменти који су му омогућили да врши интензивна истраживања. Захваљујући овим истраживањима позван је да узме учешће у раду Међународне уније за телекомуникације, специјализоване агенције Уједињених Нација са седиштем у Женеви. Након бурне распаве, ова агенција је 1982. године усвојила његов документ под насловом: Degradation of maximum usable sensitivity of FM and AM receivers operating in non-linear conditions. Током осамдесетих и деведесетих година учествује у раду више међународних конференција и комисија (Међународна поморска агенција IMO у Лондону 1983, 1987; Светска радио конференција Malaga – Torremolinos 1992; Дунавска комисија 1985-1995).

Милан Стеванчевић бавио се и педагошким радом (професор у Електротехничкој школи „Никола Тесла“ у Београду), као и музиком (трубач у популарном бенду „Амигос“). Такође је радио и на конструкцији и одржавању музичких инструмената и опреме (појачала).

Ипак, далеко најзначајнији допринос Милан Стеванчевић дао је у области природних наука. Заједно са Недељком Тодоровићем, дипломираним метеорологом, др Миланом Радовановићем, научним саветником и директором Географског института „Јован Цвијић“ САНУ и др Владаном Дуцићем, редовним професором Географског факултета Универзитета у Београду основао је Београдску школу метеорологије. Милан Стеванчевић је оснивач нове научне дисциплине под називом „Хелиоцентрична електромагнетна метеорологија“ у којој су постављене основе за потпуно нов приступ проучавању природе. Према његовим истраживањима,највећи део природних појава на нашој планети су под директним утицајем наелектрисаних високоенергетских честица сунчевог ветра. На тај начин омогућене су револуционарне промене у метеорологији, сеизмологији, вулканологији, истраживању шумских пожара, па чак и у медицини и у пољопривреди. У годинама које следе природне науке ће бити неповратно измењене достигнућима Милана Стеванчевића. Овде би посебно требало истаћи могућности предвиђања природних катастрофа (урагани, поплаве, земљотреси, пожари, пандемије и др). Резултати истраживања Милана Стеванчевића објављени су у оквиру 10 свезака Београдске школе метеорологије у периоду 2008-2019. година, као у публикацијама Теоријске основе Хелиоцентричне електромагнетне метеорологије (2006) и Теоријске основе Хелиоцентричне електромагнетне сеизмологије (2022). Већина ових издања могу се наћи на следећем линку: http://www.meteologos.rs/beogradska-skola-meteorologije/

 

Изабрани радови дипл. инж. Милана Т. Стеванчевића (научни часописи, скупови, поглавља у монографијама):

Radovanović M, Stevančević M, Štrbac, D. (2003) Influence of the solar wind energy on the atmospheric processes. Geophysical Research Abstracts 5, 13963, European Geophysical Society.

Radovanović M, Stevančević M, Štrbac D. (2003) A contribution to the study of the influence of the enregy of solar wind upon the atmospheric processes. Journal of the Geographical Institute “Jovan Cvijić” SASA 52(1), 1-18.

Stevančević M, Radovanović M, Todorović N. (2004) The possibility of application of electromagnetic method in mid term weather forecasting. In: Proceedings of the Collection of Papers EkoIst'04 Ecological Truth, Bor, Serbia, 2004, pp. 396-399.

Stevančević M, Radovanović M, Todorović N. (2006) Analysis of characteristic mistakes in the heliocentric electromagnetic long-term forecast. In: Proceedings of the "Tourist Valorisation of Tara" Theme Collection of the Geographical Institute "Jovan Cvijic" SASA and Sport-Recreative Center Bajina Bašta, Belgrade, Serbia, 12–15 June 2006, pp. 101-110.

Stevančević M, Radovanović M, Štrbac D. (2006) Solar wind and the magnetospheric door as factor of atmospheric processes. In: Second International Conference 'Global Changes and New Challenges of 21st Century', 22-23 April, Sofia, Bulgaria, pp. 88-94.

Pereira Gomes JF, Radovanović M, Ducić V, Milenković M, Stevančević M. (2009) Wildfire in Deliblatska pescara (Serbia) - case analysis on July 24th 2007. In: Forest Fires: Detection, Suppression and Prevention, Nova Science Publishers, New York, pp. 89-1401 (book chapter).

Radovanović M, Stevančević M, Milijašević D, Mukherjee S, Bjeljac Ž. (2011) Astrophysical analysis of earthquake near Kraljevo (Serbia) on 3 November 2010. Journal of the Geographical Institute “Jovan Cvijić” SASA 61(3), 1-15. DOI: 10.2298/IJGI1103001R

Radovanović MM, Milovanović BM, Pavlović MA, Radivojević AR, Stevančević MT (2013) The connection between solar wind charged particles and tornadoes: Case analysis. Nuclear Technology and Radiation Protection28(1), 52-59. DOI: 10.2298/NTRP1301052R

Radovanović M, Vyklyuk Y, Jovanović A, Vuković D, Milenković M, Stevančević M, Matsiuk N. (2013) Examination of the correlations between forest fires and solar activity using Hurst index. Journal of the Geographical Institute “Jovan Cvijić” SASA 63(3), 23-32. DOI: 10.2298/IJGI1303023R

Radovanović MM, Vyklyuk Y, Stevančević MT, Milenković MĐ, Jakovljević DM, Petrović MD, Malinović-Milićević SB, Vuković N, Vujko AĐ, Yamashkin A, Sydor P, Vuković DB, Škoda M (2019) Forest fires in Portugal - case study, 18 june 2017. Thermal Science 23(1), 73-86. DOI: 10.2298/TSCI180803251R

 

Датум објаве: 20.10.2023. године
Извор: Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ